Duboko verujem da svaki čovek ima svoj životni poziv (vokaciju), pa ni ti nisi izuzetak. Problem je što ga još nisi prepoznao/la. 

U detinjstvu ti je bio kristalno jasan. Osećao si ga kao ogromnu naklonost ka nekoj igri, aktivnosti ili razmišljanju. To je bilo nešto vrlo intimno povezano sa tvojom dušom, van domašaja svesti. Nažalost životni poziv vremenom bledi i nestaje jer mu se protive moćne Kontrasile.  

Agorafobija, pojam kovanica od dve grčke reči – Agora (pijaca, trg, skupština) i Fobija (strah), jeste stanje straha jedinke koje karakteriše postojanje stalnog, intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa kojih se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je medicinska pomoć, u slučaju nužne potrebe, veoma otežana. Tako široki prostori kao što su ulice, trgovi, tuneli, autoputevi, mostovi postaju mesta kojih se treba plašiti i izbegavati. Isti je slučaj i sa velikim prostorijama kao što su tržni centri, robne kuće, bioskopske i pozorišne sale, ali i gužve i otvorena mesta pretrpanih ljudima. Kod Agorafobije nije retko da se sretne i postojanje intenzivnog straha od vožnje gradskim prevozom, izuzev taksija i ličnog prevoznog sredstva.

Panični napad je osećaj jakog, parališućeg straha da će se nešto strašno dogoditi, da ćemo izgubiti kontrolu, srušiti se, poludeti ili umreti. On može biti usmeren i prema drugima – da će neko blizak biti povređen, doživeti katastrofu ili umreti. Doživljava se iznenada i utiče da se osećate potpuno bespomoćno i onesposobljeno. Panični napadi mogu da se dese samo jednom ili dva puta tokom života, ali mogu da postanu učestaliji i pređu u poremećaj panike.

Depresija je psihofizička bolest čiji koreni sežu daleko koliko i čovečanstvo. Samo poreklo reči govori o njenoj starosti – nastala je od latinske reči deprimere što znači pritisnuti, potisnuti ili utisnuti.

Prema poslednjim izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije, oko 25% žena i 12% muškaraca boluje od depresije, i zauzima neverovatno peto mesto. Pretpostavlja se da će do 2030. godine biti drugi problem u svetu. 

Spliting (engl. "splitting", srp. "cepanje") je centralni mehanizam nezrelih i primitivnih odbrana. Spliting u ranim fazama razvoja štiti pozitivno jezgro ličnosti i tako obezbedjuje normalni mentalni razvoj, a kada perzistira u odraslom dobu predstavlja odbranu protiv intenzivne ambivalencije.

Izražava se kroz tendenciju da sebe i druge vidimo u kategorijama "potpuno dobar" ili "potpuno loš", tj. na nerealistično pozitivan način (svetac, heroj, spasilac) ili negativan način (djavo, izdajnik, zlostavljač).