Agorafobija, pojam kovanica od dve grčke reči – Agora (pijaca, trg, skupština) i Fobija (strah), jeste stanje straha jedinke koje karakteriše postojanje stalnog, intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa kojih se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je medicinska pomoć, u slučaju nužne potrebe, veoma otežana. Tako široki prostori kao što su ulice, trgovi, tuneli, autoputevi, mostovi postaju mesta kojih se treba plašiti i izbegavati. Isti je slučaj i sa velikim prostorijama kao što su tržni centri, robne kuće, bioskopske i pozorišne sale, ali i gužve i otvorena mesta pretrpanih ljudima. Kod Agorafobije nije retko da se sretne i postojanje intenzivnog straha od vožnje gradskim prevozom, izuzev taksija i ličnog prevoznog sredstva.

Panični napad je osećaj jakog straha ili izrazite neprijatnosti da će se nešto strašno i nepodnošljivo dogoditi, da ćemo izgubiti kontrolu, srušiti se, poludeti ili umreti. Oni ne moraju da budu usmereni samo prema sebi, nego i prema drugima – da će neko blizak biti povređen, doživeti neku katastrofu ili umreti. Osnovna i vidna karakteristika paničnog napada jeste da se doživljavaju jako naglo, iznenada, prilično ugrožavajuće i utiču na ljude da se osećaju potpuno bespomoćno i onesposobljeno. Panični napad mogu da se dese samo jednom ili dva puta u životu, ali mogu da postanu učestaliji i da pređu u poremećaj panike.

Depresija je psihofizička bolest čiji koreni sežu daleko koliko i čovečanstvo. Samo poreklo reči govori o njenoj starosti – nastala je od latinske reči deprimere što znači pritisnuti, potisnuti ili utisnuti. Prema poslednjim izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije, oko 25% žena i 12% muškaraca svetske populacije boluje od depresije, i na rang listi zauzima peto mesto. Pretpostavlja se da će do 2030. godine dostići neverovatno drugo mesto. 

Spliting (engl. "splitting", srp. "cepanje") je centralni mehanizam nezrelih i primitivnih odbrana, što znači da je njegovo postojanje uslov kako bi ostali nezreli mehanizmi odbrane mogli da operišu. Spliting u ranim fazama razvoja štiti pozitivno jezgro ličnosti i tako obezbedjuje normalni mentalni razvoj, a kada perzistira u odraslom dobu predstavlja odbranu protiv intenzivne ambivalencije. Izražava se kroz tendenciju da sebe i druge vidimo u kategorijama "potpuno dobar" ili "potpuno loš", tj. na nerealistično pozitivan način (svetac, heroj, spasilac) ili negativan način (djavo, izdajnik, zlostavljač).

Anksioznost je stanje ili skup različitih emocija koja se manifestuje osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, strepnje ili ideje da će se nešto strašno i nepodnošljivo dogoditi, a da će posledice toga biti fatalne. To „nešto“ može biti realno i prepoznato, ali i nejasno i nedefinisano kao misao ili fantazija koja nema čvrstog oslonca u spoljašnjosti.